img
Požegača

0 DIN

Smatra se da potiče iz Azije. U Evropu je došla preko Grčke. Jedna je od vodećih šljiva. Zauzimala je oko 40% površina pod šljivom u bivšoj Jugoslaviji. Sazreva u prvoj polovini sptembra a na većim nadmorskim visinama do kraja septembra. Srednje je bujna, koren plitak. Deblo je osetljivo prema oštećenjima od mraza, naročito sa jugozapadne strane. Kruna je piramidalna, ramene grane su duge vitke i dobro obrasle rodnim drvetom. Kruna se odlikuje velikom nosivošću, a pod teretom roda se retko lomi. Cveta kasno (sredinom aprila) i eksplozivno. Pozni mrazevi retko joj pričinjavaju štete. Samoplodna je pa može da se gaji u jednosortnim zasadima. Požegača je osetljiva prema plamenjači, rdji, rogaču, šarki šljive i štitastoj vaši. Manje strada od monilije i šljivinih osa nego druge sorte šljiva. Strada od jačih mrazeva. Počinje da radja u petoj godini posle sadjenja. U pun rod stupa u osmoj godini. U povoljnim uslovima redovno i obilno radja. Plod je sitan (oko 17 g), nepravilno jajast, modro plave boje i pokriven sivim pepeljkom. Plitka brazda pruža se po dužini ploda. Meso je zlatnožute boje, čvrsto,sočno,prijatnoaromatično, slatkonakiselo i vrlo ukusno. Sadrži 11 do 12 % šećera i 0,5 do0,6 % organskih kiselina. Koštica je srazmerno sitna (650 mg) i odvija se od mesa ( cepača ). Radjeno je na klonskoj selekciji požegače krupnijeg ploda ali mnogi od njih nisu se dobro pokazali.
img